Zdravo samopouzdanje
KAKO PREBRODITI „SINDROM PREVARANTA“?
Kad vidite staricu kako želi da pređe ulicu sa gustim saobraćajem, da li vičete s druge strane ulice: „Ne plašite se, slobodno pređi, možeš ti to!“ ili pređete na njenu stranu ulice, prihvatite je za ruku i pomognete joj da to uradi? Ja radim ovo drugo, a upravo na ovaj način doživljavam i radim svoj posao- kao pomaganje ljudima da iz stanja u kojem se ne osećaju dobro dođu u stanje u kojem će se osećati dobro. Pri tom ih ne nosim, već pridržavam i usmeravam na tom putu.
Sindrom prevaranta
Kad radim sa klijentima koji imaju nisko samopouzdanje, komplimenti nisu baš uvek dobrodošli. Irena je mlada žena, asistent na fakultetu, prepuna sumnje u sebe i svoje sposobnosti iako je spolja posmatrano uspešna u svom poslu, posvećena, odgovorna i vredna. Dva puta je napredovala u toku jedne godine. Zaista sam htela da je pohvalim, ali to do nje ne bi stiglo. Zašto? Zato što je stalno umanjivala svoj značaj i govorila: „To nije ništa, to može svako. Mora da se šef sažalio na mene.“
To je knjiški slučaj „sidroma prevaranta“, potpuna nesposobnost da prihvati (internalizuje) svoja postignuća u konstantnom strahu da će biti optužena da je prevarant.Ovakav način razmišljanja je frustrirajući, a posledica je toga što je nisko samopouzdanje UVERENJE SA VISOKIM NEGATIVNIM EMOCIONALNIM NABOJEM.
Jake emocije
Teško je suprostaviti se svakom uverenju bez obzira na to koliko smo dobronamerni i naoružani logičkim argumentima.
Ljudi sa niskim samopouzdanjem su najverovatnije celog života trpeli kritike, psihološko i emocionalno zlostavljanje, pa su to negativno doživljavanje sebe povezali sa jakom emocijom… a ne možemo se logično suprostaviti uverenju zasnovanom na jakoj emociji. Pozitivne afirmacije mogu pogoršati nisko samopouzdanje i zato je hvaliti nekog ko o sebi ne misli dobro, ko je „najgori na svetu“ ili ga je „nemoguće voleti“ kontraproduktivno… slično kao što je kontraproduktivno vikati starici s druge starne ulice da slobodno pređe ulicu. ZA NJIH JE TO NEMOGUĆE I OPASNO.
Kako ja pomažem klijentima koji svojim negativnim emocijama onemogućavaju logici da izbije na površinu?
Jedna od tehnika koju koristim je KORIŠĆENJE METAFORA.
Metafora i hipnoza
Metaforičan jezik mi omogućava da klijentu predstavim pozitivan obrazac ponašanja, bez direktnog suprostavljanja njegovom uverenju. U tu svrhu najčešće koristim Eriksonovu konverzacionu hipnozu.
Kako to izgleda? Irena je zaista posebna, efikasna, kreativna, sposobna. Za nju je teško da razume da nisu svi ljudi kao ona, da ne mogu svi postići to što i ona postiže, na za nju lak način. Ona, kao i mnogi ljudi teško poveruje u to da ima poseban dar. Kad sam joj to pojasnila, kao da je skinula veliki teret s leđa.
Podsetila sam je na to da su SVE institucije, SVE akademske titule, SVA zvanja i poslovi u određenom trenutku u istoriji sveta izmišljeni, odnosno stvoreni. Zamišljeni i institucionalizovani od strane nekog. Ne postoje fakulteti oduvek. U određenom trenutku u razvoju sveta, nekim se ljudima rodila ideja da osnuju školu u kojoj bi mnogim drugim ljudima željnim učenja, pomogli da savladaju određene veštine i znanja. Opet sa ciljem daljeg razvoja i napretka.
Više ljudi sa više znanja u nekoj oblasti podrazumeva napredak u toj oblasti. Ovakvu ideju najčešće prenosim klijentu dok je u stanju dubokog, zadovoljavajućeg, relaksiranog, udobnog hipnotičkog transa.
„Dok o tome razmišljaš i osećaš se tako… kao neki uljez u tom akademskom svetu lako zaboraviš da je sve na ovom svetu u nekom trenutku u istoriji sveta IZMIŠLJENO. Čovečanstvo je nastalo sa prilično osnovnim životnim potrebama. U jednom trenutku smo kao primati sišli sa drveta, ali nismo odmah imali Oksford i Kembridž ili električnu struju ili psihologa koji će nam pomoći. Sve je to neko nekad IZMISLIO. Vekovima svet je napredovao. Nekome bi pala na pamet ideja, nešto je započeto hiljadama godina unazad.
SEME IMAGINACIJE JE POSEJANO, isto kao što je slikarstvo nastalo iz crteža po zidovima pećina u kojima su ljudi živeli. I to je IZMIŠLJENO. Tako si i ti dok si opuštena i relaksirana SVESNA SVJE SPOSOBNOSTI INOVACIJE, KREATIVNOSTI i toga da je to oduvek bilo i biće deo ljudskog nasledstva i predodređenosti…“
Prihvatanje sebe
Ljudi su često zaslepljeni institucijama, akademskim titulama, predstavama o profesorima i doktorima, kao o nekim nedostižnim veličinama. Ali, istina je da su svi ti ljudi nekad bili tamo gde i mi.
Biti siguran u sebe, imati ZDRAVO SAMOPOUZDANJE ne znači karakterisati sebe nepokolebljivo pozitivnim terminima. To pre znači JASNO I POŠTENO SAGLEDATI SEBE U KONTEKSTU sopstvenog života. Prihvatiti i svoje sposobnosti i svoja ograničenja, osvestiti svoje želje a ne ispunjavati tuđe. Nisko samopouzdanje potpuno isrpljuje energiju usled hroničnog stresa kojem smo izoženi pokušavajući da ostvarimo nešto, postavljajući ciljeve van konteksta našeg ličnog života.
Kad neko prebrodi „sindrom prevaranta“, zaista počne da živi život pun energije i fokusa.
26 , 1