ZAVOLETI SEBE, ONAKVOG KAKAV JESI, JE OZBILJAN ZADATAK

Negativna predstava o svom telu je nešto što vam može pokvariti uživanje u životu. Preterana preokupiranost sopstvenim izgledom ili delovima tela, često podsvesno šalje poruku “kako bilo šta može biti u redu, kad moje telo nije kako treba?”. Ljudi su nesrećni jer nisu zadovoljni time kako izgledaju. Nekad je telesna dismorfija deo šireg anksioznog poremećaja, a nekad je posledica nekog traumatičnog događaja iz prošlosti.

Ja sam ružna!

Kad me je Snežana pozvala da zakaže termin rekla je da nema posebnih problema, ali da želi da radi na sebi. Godinama radi na ličnom unapređivanju, čita pop-psihologiju, ide na radionice. Oseća da je to prevazišla i da joj treba nešto više. I zaista, pri prvom razgovoru ni meni nije bilo jasno kako mogu da joj pomognem. Divna, mlada, uspešna žena. Već pri sledećem susretu počela je da iskrenije i otvorenije govori o svom problemu. Misli da je ružna. Celog života. Bez partnera već dugo godina. U stvari, nikad nije ni imala pravu vezu. A sve što želi je da ima porodicu.

Narušeno samopouzdanje

U daljim razgovorima, došli smo do toga da nikad nije imala blizak odnos sa majkom. Bila je jako stroga i zahtevna, prelepa žena. Čak i sad, u sedmoj deceniji, lepša je od nje. I stalno je kritikuje. Ceo život je imala utisak da šta god da ona uradi, to ne može biti dovoljno dobro. Jer nije lepa kao majka. Još kao mala devojčica, stalno je bila na nekim dijetama, bavila se sportom , ali nikad nije uspevala da bude vitka kao mama. Nikad nije bila onakva kako je zamišljala da treba da bude. Postala je opsednuta svojim kilogramima. Čim je počela da zarađuje obavila je par intervencija na svom izgledu. Postala je svesna da ima ozbiljnih problema sa svojim samopouzdanjem onda kad ni posle operacije nosa nije bila zadovoljna.

Lepota kao imperativ

Biti lep u današnje vreme mnogi doživlajavaju kao imperativ. Naročito tinejdžeri. Stalno su izoloženi nametanju modela kako treba da izgledaju. Dečaci moraju biti mišićavi, sa izraženim bicepsima i tricepsima,visoki. A devojčice, ako nemaju Barbi građu, kao i da ne postoje. Naravno, indukovani su što od strane medija, a često i od roditelja koji im ne pomažu da u tom izuzetno osetljivom periodu života lakše prihvate svoje nedostatke.
Sećam se izuzetno lepog mladog čoveka , koji mi je pričao da je tek u svojim četrdesetim godinama postao zadovoljan svojim izgledom, jer je do svoje dvadesete godine imao dvadesetak kilograma viška, pošto je njegova majka smatrala da to uopšte nije bitno i da “zdravlje na usta ulazi”. To nezadovoljstvo  izgledom, značajno je uticalo i na prve veze koje je ostvario, a i na izbor žene kojom se oženio. Izabrao je “lepu i glupu”. Fasciniran njenom lepotom , nije video njene nedostatke.

Pohvalite vaše dete

Kad primetite da je vaše dete previše zaokupirano svojim izgledom, da se stalno upoređuje sa drugima, da izbegava druženja, izlaske i bilo koju sociljalnu angažovanost, da postaje perfekcionista, da je duboko uvereno u to da ima neki defekt u vezi sa svojim telom ili bilo kojim posebnim delom tela: licem, nosem, rukama, nogama, šakama… znajte da mu je potrebna i vaša pomoć, a možda i stručna. Koliko god da vam izgleda besmisleno ili smešno hvalite njegov izgled i stil. Ta slika o sebi značajno utiče na zdravo samopouzdanje koje se odražava i na uspeh u svim drugim životnim zonama.

Stidljivost i zbunjenost

Telesna dismorfija najčešće počinje u ranim tinejdžerskim godinama i jednako pogađa i devojčice i dečake. Najčešće je praćena stidljivošću i zbunjenošću u vezi sa svojim izgledom. Gotovo nikad ne prolazi sama od sebe, već se vremenom pogoršava i vodi ka ozbiljnom depresivnom ili anksioznom poremećaju. Često vodi i ka opsesivno-kompulzivnom poremećaju, poremećajima ishrane, čak i bolestima zavisnosti.

Prevazilaženje telesne dismorfije

U radu sa Snežanom osvestili smo korene njenog nezadovoljstva izgledom, ali i mnoge druge posledice. Prihvatila je da njena majka nije znala drugačije da se ponaša , da je i sama odrsala u porodici u kojoj nije bilo iskazivanja emocija i pohvale. Ni dan danas joj ne može dati nešto što nema. Ni ona ni bilo ko drugi. Prihvatila je i da su njeni izbori po pitanju partnera bili posledica nezadovoljstva izgledom. Podsvesno je birala partnere za koje je mislila da nisu dobri za nju, jer je i o sebi mislila da ne zaslužuje bolje. I da „nju takvu kakva jeste ne može voleti niko vredan“.

Druga šansa

Iako je godinama pokušavala sa pozitivnim afirmacijama nije daleko odmakla. Ubediti klijenta da je „lep i pametan“ili mu pričati o besmislenosti samodegradirajućih misli nije cilj naših razgovora. Zavoleti sebe onakvog kakav jesi je mnogo ozbiljniji zadatak. Inače vam telesna dismorfija, ili bilo koji drugi poremećaj ne bi uzeo do sada toliko dragocenog vremena. Pre svega, cilj je da svom umu damo šansu da sagleda širu situaciju. Da prihvati da život nije samo fokus na jedan njegov mali deo kao što je izgled. Kad prihvatiš svoj izgled, bez obzira kakva su tvoja uverenja o njemu, onda stvarno možeš da počneš da živiš izbalansirano i sa više zadovoljstva. Da zamisliš trenutak u kome ćeš biti potpuno zadovoljna pojavom i da prihvatiš da ona nije baza tvog (ne)zadovoljstva životom. I da se fokusiraš na druge stvari, a ne samo na to kako izgledaš.