Ljubav je slepa

Ljubav je možda jedina stvar na svetu zbog koje smo srećni. Ili nesrećni. U sekundi nas podigne na najviši talas na moru odakle sve vidimo najbolje. A već sledećeg trenutka smo potonuli u najveće dubine, zapanjeni onim što nam se dešava. Bez obzira na to koliko iskustva imamo. Kad si zaljubljen, oko sebe vidiš samo „dugu i leptiriće“, bez obzira na to šta tvoj partner(objekat ljubavi) radi. Tako se i Zorica osećala, po sopstvenom priznanju „duži vremenski period“. Odatle izraz LJUBAV JE SLEPA. Kad smo zaljubljeni spremni smo da sve žrtvujemo zbog voljene osobe. Verujemo da je ona spremna isto da uradi za nas. Istina je da smo u svojim razmišljanjima nerealni. Ne uzimamo u obzir egocentričnu, sebičnu stranu ljudske prirode. Zato se često i kaže da ne volimo mi onu drugu osobu, već ono kako se mi osećamo kad smo sa njom. Kad smo u stanju zaljubljenosti, dajemo partneru više slobode, više mogućnosti da napravi grešku, jer su pravila koja postavljamo još slaba, ima ih samo nekoliko. Nismo još stigli da ih uporedimo sa onima iz našeg iskustva, prošlosti. U stvari, dovoljno nam je da provodimo neko vreme sa voljenom osobom u istoj prostoriji, da imamo priliku da i njih učinimo srećnim. Razmišljamo o tome šta će ga/je učiniti srećnim. NEMA SUMNJI, NEMA PRAVILA. Nema merenja ko je koliko uradio. U tom stanju VOLIMO IZ SRCA, „zaslepljeni“ smo. Ne razmišljamo o tome koliko pružamo, ne pravimo ideal o tome kakav bi naš partner trebalo da bude i ne upoređujemo ga sa tim.

Gde su emocije prisutne, tu logika ne stanuje

Zorica je Miši dozvoljavala sve. Bila je srećna u tih par sati koje su zajedno provodili tokom nedelje. Uopšte je nije zanimalo šta on radi i sa kim je kad nije sa njom. ONA SE DOBRO OSEĆALA KAD JE SA NJIM. A onda, kad su počeli da žive zajedno….on nije imao vremena za nju, voleo je da provodi vreme sa drugovima, previše je gledao sportske prenose, „ visio na kompjuteru“… Radio je sve ono što je i radio dok nisu počeli da žive zajedno. Da provode sve vreme zajedno. U stvari, to je očekivala Zorica, da će stalno biti zajedno i da će se ONA ZBOG TOGA OSEĆATI DOBRO. Stalno. A on je bio isti, sve vreme. I nije mu bilo jasno u čemu je problem. U jednom trenutku prestajemo da volimo iz srca. RAZUM preuzima primat. Logika je pogubna kad je reč o emocijama. Počinjemo da razmišljamo: „Baš me zanima šta će da isplanira za moj rođendan! Toliko sam se potrudila oko njegovog, DIVNO SMO SE PROVELI! ( obratite pažnju da „MI smo se proveli“, ne on) Šta ako zaboravi, kao što je zaboravio da mi čestita unapređenje na poslu!? Ili kao što stalno zaboravlja da ne volim slatku kafu? Čim to ne može da zapamti, sigurno me ne voli! Ne mogu da živim sa takvim partnerom!“ U ovoj tački, već smo postavili PRAVILA kako bi naš partner trebalo da se ponaša, kako da nam pokaže da smo mu bitni. Tačno znamo kakav bi naš odnos trebalo da bude i šta mi zaslužujemo. Mnoga od ovih PRAVILA nosimo iz primarne porodice, iz odnosa koji smo imali sa najbitnijim ljudima tokom našeg odrastanja. Ili iz odnosa koji su naši roditelji imali između sebe. Ako se još u to sve uključe mame, bilo koje i svekrve i tašte…nema kraja. Odjednom svi žive po nekim pravilima srećno, samo je naš odnos loš. To se upravo dešavalo Zorici i Miši. Njena mama je znala šta je za nju najbolje i to joj je stalno govorila, a njegova šta je za njega najbolje. Ona se nije mešala, ali je imala pravo da kaže svoje mišljenje. Sve je to kod Zorice ugasilo njena prvobitna osećanja. Nije više bila srećna, naprotiv , postala je ozlojađena. Odbijala je Mišine pokušaje približavanja: „Šta mi znači njegov zagrljaj kad me nije primetio cele nedelje?“ Sve što bi on uradio, više nije bilo divno, nerviralo ju je . Stvorila se cela serija odbijanja koja je dovela do toga da zajedno potraže moju pomoć. Po mom mišljenu, u pravom trenutku, pre nego što su počeli svoje potrebe da zadovoljavaju u drugim životnim zonama, poslu, prijateljima… Sad njihovu zaljubljenost prevodimo u ljubav, stvarajući zajedno nova pravila koja važe za njih dvoje. Ne za sve druge ljude na ovome svetu. Onu ljubav iz srca povezujemo sa logikom iz glave.