Svedoci smo, ovih dana, nemilih događaja koji se tiču sajber-nasilja u svetu dece i mladih, kao i toga da ono, često, može dovesti do posledica opasnih po život. Nesumnjivo je da je nasilje na društvenim mrežama sve prisutnije i da ono može dovesti do tragičnih ishoda kod dece i mladih sklonih depresiji.

Dragana je žena srednjih godina, spolja posmatrano, ostvarena i uspešna u svakom pogledu. Ali, ipak je potražila moju pomoć. „Ne znam zašto se osećam tako loše? Nemam razloga za to, imam dobar posao, porodicu, prijatelje… sve je u najboljem redu, osim mene.“Ono što prvo primetim kad to čujem je osećaj krivice i konstantna ruminacija, stalno prisutne misli i preispitivanja u vezi sa tim osećanjem krivice: “Ja sam loša i nezahvalna osoba, ništa od ovog ne zaslužujem. Pogledaj kako žive drugi ljudi…” Često se na to nadoveže i strah da će takve misli dovesti do neke bolesti, propasti. Onda više ne govorimo samo o depresiji, već o depresivno anksioznom poremećaju.

Narcisoidni roditelji i njihova deca

Milica je potražila moju pomoć zbog anksioznosti. Panični napadi su bili česti i toliko jaki, da je dovela sebe u stanje da ne sme da ostane sama u kući, a ni da izađe napolje. Život se svodio na druženje i to retko, sa par prijatelja koji su imali razumevanje za nju, kao i na konstantne svađe sa partnerom. Strah je bio sveprisutan i sveobuhvatan, bez trunke uvida u svoje sposobnosti.

Kako pomoći osobi koja boluje od bulimije?

„Ponekad , noću kad sam sama, prejedam se. Jedem tolikom brzinom da i samu sebe iznenadim , dok bukvalno ne osetim da ću da puknem . Ali znam da to nije bitno, jer ću se osloboditi te hrane uskoro“.

Šta sve možemo da uradimo da bismo se osećali bolje?

Često radim sa anksioznim ljudima, sa onima koji imaju panične napade, razne fobije i strahove, opsesivne misli i radnje koji ih onemogućavaju da svoj život žive u skladu sa svojim sposobnostima i mogućnostima. Katastofiranje i generalizacije  uvek vode do vrlo intenzivnih negativnih emocija.

Ljudi izgubljeni u prošlosti sa životom bez cilja

Pre par meseci sam bila u Veneciji. Šetali smo jedne večeri u nadi da ćemo pronaći odličan restoran, preporučen na Trip advisoru. Ko je bio u Veneciji, zna kako to izgleda. Dva puta smo došli na isto mesto sa kog samo krenuli. Tada sam se odvažila da upitam nekog prijatnog gospodina koji je radio u obližnjoj prodavnici. Pomogao mi je, pa smo moj muž i ja uskoro jeli odlične morske plodove. Zašto vam ovo pričam? Zato što koristim slične priče i metafore u radu s ljudima. Ova je odlična kao pomoć onima koji se osećaju depresivno.

Život sa opsesivno kompulsivnim poremećajem

Katarina je mlada, lepa i uspešna devojka. Voli posao koji radi, zadovoljna je i platom, ima dečka. Muči je to što troši dosta vremena na kompulzivne radnje. Ujutro, pre nego što izađe iz kuće potrebno joj je više od sat vremena da bi krenula na posao. Stalno se vraća da proveri da li je zatvorila česmu, isključila šporet, peglu… Nikad  još nije izašla iz kuće, a da se nije bar jednom vratila da proveri da li je zaključala vrata.

KAKO MOTIVISATI SEBE I DRUGE?

Jedan od najboljih načina da se susretnete sa tim koliko su ljudi različiti jeste da radite sa grupom ljudi. Ne možete a da ne primetite koliko različito reaguju kad ispričate neku motivacionu priču. Nekima promeni život, a neki umiru od dosade. Ili kad pričate vic, neko se cepa od smeha, a neko nije pomerio ni jedan mišić na licu. Čini vam se kao da govorite različitim jezicima. Zašto ljudi reaguju različito na iste stimuluse? Zašto neko vidi čašu polupunu, a neko polupraznu? Zašto neko razume poruku, oseti energiju i motivaciju, a neko na istu stvar uopšte ne odgovori?

KAKO PREVAZIĆI POSTPOROĐAJNU DEPRESIJU?

Postnatalna depresija pogađa 10-15 % mama i ima simptome kliničke depresije. Najnovija istraživanja pokazuju da se ne radi o hormonskom disbalansu, već  o posledicama  životnih okolnosti u kojima žena živi i njenog emocionalnog statusa. Svi oni faktori rizika koji vode depresiji, dovode i do postnatalne depresije.

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ

Zahvaljujući „evolutivnoj psihologiji” danas znamo da je anksiozni poremećaj mehanizam preživljavanja koji smo nasledili od naših predaka. U praistorijsko doba bilo je mnogo stvari kojih se trebalo plašiti, ali današnji svet i nije tako opasan, ali ipak živimo u vremenu kad je zabrinutost među ljudima veća nego ikad pre.