NEDOVOLJNO SNA VODI KA BOLESTI (tehnike za uspavljivanje)

Marko je svoj  život opisao kao “strašnu zver” koja mu stalno diše za vratom i podseća ga na obaveze i rokove . “Moram da proverim ovo, da se vratim na ono, njemu sam obećao da ću to uraditi, njoj da ćemo se videti ove nedelje. A sigurno ima nešto i što sam zaboravio…” I tako baš svake večeri kad legne da spava. Mozak lući dopamin kao da sutra ne postoji. Milioni njegovih moždanih ćelija nastavljaju da se zapetljavaju u složenom plesu čineći ga tako posebnim. A one su gladne, žedne. Ne dobijaju ono što im je neohodno: običan, dubok, okrepljujući san. Spavanje je najprirodniji mogući lek koji postoji, čini da se osećamo živim, puni nas energijom, vodi nas gde treba. Kad nemamo sna, kao da nema ni nas.

Svako životno doba karakterišu različiti izazovi i u skladu sa promenama koje doživljavamo mi se na različite načine nosimo s njima. Mnogo više dece je depresivno danas nego pre 70 godina. Možda to ima veze sa preteranom sklonošću ka tome da se prirodna potištenost dijagnostifikuje kao depresija, ali ova činjenica ostaje.

KAKO PREBRODITI EMOCIONALNU NESTABILNOST?

„Ne mogu da spavam. Budim se u sred noći i ostatak provedem prevrćući se po krevetu. Čak i kad zaspim, budim se iscrpljena. Bole me leđa, zglobovi, mišići, glava, stomak… uvek mi nešto fali.“

UZROCI DEPRESIVNOSTI U RAZLIČITIM ŽIVOTNIM DOBIMA

Od našeg prvog udaha do poslednjeg izdaha različiti izazovi su neizbežni deo života koji je pun preokreta, mračnih uličica i presvetlih avenija. Neke životne faze nose sa sobom veći rizik po mentalno zdravlje od drugih. Svi prolazimo kroz njih, a najčešće su to periodi kad su neizbežne i velike promene u našem ponašanju.

Koliko god zvučalo neverovatno, anksioznost je nekad i pozitivna, jer nas tera na akciju. Prosto, pritisak koji osećamo postaje toliko jak da više ne možemo da izdržimo i počinjemo da tražimo način da izađemo iz situacija koje nam nisu prijatne.

Šta u stvari znači biti anksiozan? Frojd je taj pojam uveo u psihologiju opisujući ga kao slobodno lebdeću neprijatnost. Jedan moj klijent ga je opisao kao “strah ni od čega posebno i od svega po malo”. Danas ga svi mnogo koristimo za opisivanje skoro svega što nam se dešava unutar nas (emocija+ fizička reakcija), a što nije onako kako bismo želeli, pa nam to nepoklapanje naše realnosti sa našim željama pravi neki unutrašnji nemir.

Šta u stvari znači biti anksiozan? Frojd je taj pojam uveo u psihologiju opisujući ga kao “slobodno lebdeću neprijatnost”. Jedan moj klijent ga je opisao kao “strah ni od čega posebno i od svega po malo”. Danas anksioznost svi mnogo koristimo za opisivanje skoro svega što se dešava unutar nas (emocija+ fizička reakcija) a što nije onako kako bismo želeli, pa nam to nepodudaranje realnosti sa našim željama pravi neki unutrašnji nemir.