Šta je hipnoterapija i kako deluje?
U Svindonu, u Wywern Theatre-u 2006. godine izveden je jedan eksperiment u vezi sa antisocijalnim ponašanjem tinejdžera, nazvan MOSQUITO, po specifičnom proizvođenju zvuka sličnom zvuku zujanja komaraca. Cilj je bio da se obezbedi „pristojno ponašanje„ tinejdžera u pozorištu , a i izvan njega.
MOSQUITO je proizvodio bezopasan, iritirajući, ultrasoničan zvuk koji su mogli čuti samo mlađi od 25 godina. Kod starijih koji gube sposobnost da čuju ovaj zvuk nije bilo nikakvih promena u ponašanju.
Cheri Wright, rukovodilac ovog eksperimenta je izjavila da je izlaganje tinejdžera takvom zvuku imalo za posledicu smanjenje njihovog antisocijalnog ponašanja (manje kriminalnih oblika ponašanja, tipa obijanja radnji) u periodu od 3 nedelje posle izlaganja tom zvuku.
Zašto sam ovo povezala sa hipnozom i uticajima ispod nivoa svesti?
Mosquito nije zvuk koji deluje ispod nivoa svesti, tinejdžeri ga SVESNO čuju. Želim da istaknem sledeće: DA BI NEŠTO NA NAS UTICALO, MORAMO GA OSETITI NAŠIM ČULIMA. Moramo čuti, videti, omirisati, dodirnuti, okusiti. Ako je nešto na nas uticalo a da nismo bili svesni procesiranja te informacije, onda je to bilo ispod nivoa svesti, podsvesno.
Uticaj ispod nivoa svesti, PODSVESNI uticaj, je u vezi sa onim što svesno ne registrujemo, ali ga naša čula osete.
Na primer, čim osetite miris nekog dezinfekcionog sredstva u toaletima, odmah počnete da se ponašate „više higijenski“. Ili, kad pušači osete miris kafe, „odmah im dođe da zapale cigaretu“-kakve veze ima cigara sa kafom?! Ili, kad prođete pored pekare i osetite miris peciva, morate da uđete i kupite svoju omiljenu pogačicu.
Kad reagujemo na triger iz sredine (miris, ukus,zvuk, dodir, sliku) bez svesnog registrovanja tog trigera, to je zato jer on na nas deluje nekom vrstom METAFORIČNOG UTICAJA koji je naš um stvorio u vezi sa ponašanjem koje proističe iz tog trigera-miris kafe proizvodi želju da se zapali cigareta.
Često čujem od svojih klijenata da oni ne mogu biti hipnotisani, jer njihove misli lutaju i oni svesno ne obraćaju pažnju na reči koje govorim, na ideje i sugestije koje im šaljem u relaksiranom, opuštenom stanju.
Ali, snaga hipnotičke komunikacije je u tome što ona radi:
- Kad se svesno fokusirate na hipnotičku sugestiju- jer i vaše podsvesno sluša
- Kad vaš svestan um odbaci sugestiju kao nemoguću
- Čak i kad je vaš svestan um u nemogućnosti da se fokusira
U stvari, mnogi hipnoterapeuti namerno odvlače pažnju svesnom umu, „sklanjau ga sa puta“ kako bi lakše došli do podsvesnog. Jer, u podsvesnom je problem. Niko nije odabrao da svesno pocrveni ili zaboravi tekst pri javnom nastupu, ili da ima panične napade… Zato hipnoterapeuti Eriksonove konverzacione hipnoze često koriste metafore, „zbunjujući jezik „, jer ih svesni um teško obrađuje, ali zato na podsvesni deluju fantastično.
Naša kultura podstiče analiziranje i razum- nasledstvo Stare Grčke. Ali, preveliko analiziranje, često gubi smisao. Ako počnete da razmišljate o vicu od koga ste se do malopre „cepali od smeha“, on prestaje da bude smešan, zar ne?
Metafore se koriste zato što ih naš um često svesno zaobilazi. Ali, ako se pravilno upotrebe one komuniciraju direktno sa podsvesnim.
U našem jeziku postoje divne narodne uzrečice koje često koristite (deo su našeg odrastanja i vaspitanja) a da toga i niste svesni. Na primer JUTRO JE PAMETNIJE OD VEČERI.
Kad to pomislite sigurno ćete odložiti donošenje neke odluke u afektu, brzo i lako.
Zamislite da krenete da analizirate: zašto se desilo, kako se desilo, da li je neko hteo da me povredi… I tako potrošimo celu noć a da ništa posebno nismo saznali (tzv psihološki konstrukti koji su u velikoj meri odgovorni za naš nespokoj i nezadovoljstvo). Umesto da smo prespavali i hladne glave, odmorni doneli odluku.
U dubokom hipnotičkom transu često slušamo a da smo pri tome potpuno svesno odlutali. Naš svesni um ili drema ili je zauzet nečim drugim(npr. opuštanjem), a podsvesni sluša i pamti sve sugestije. Tako se ljudi često iznenade kad počnu da odgovaraju na sugestiju koju su primili, a da toga nisu bili svesni. Recimo počnu da se hrane zdravo ili se osećaju smireno u društvu osobe koja im je do nedavno ulivala strah i nepoverenje.
Hipnoterapija se koristi u vezi sa raznim psihološkim traumama, za poboljšanje samopouzdanja, smanjenje anksioznosti i paničnih napada, u vezi sa problemima sa spavanjem, koristi se pri odvikavanju od pušenja, pri formiranju novih zdravih navika u ishrani i u mnogim drugim oblastima života.
24 , 3