Samopouzdanje može da se nauči

I vi možete poverovati da će sve biti u redu

U popularnoj psihologiji se u poslednje vreme dosta priča o pogrešnim uverenjima. Uverenja su naš sistem poimanja realnosti na osnovu kojeg formiramo naše doživljaje, iskustvo. Na osnovu tih usvojenih vrednosti donosimo odluke, počevši od onih najjednostavnijih kao što su: šta ću danas da obučem, do onih bitnih (za koga ću da se udam). Ta uverenja su pogrešna onda kad rade protiv nas, kad zbog njih ne živimo svoj život u skladu sa sopstvenim mogućnostima i sposobnostima.
Zdravo samopouzdanje je preduslov svakog uspeha u životu. Kad ste sigurni u sebe onda pronalazite partnera koji vam odgovara, obrazujete se iz oblasti koja vas zanima, radite posao koji volite, družite se sa ljudima koji vam prijaju. Imate izgrađeno samopoštovanje i zaista osećate onu ljubav prema sebi o kojoj se toliko priča u poslednje vreme. A naravno, kad volite sebe onda je i pružanje ljubavi drugima veliko zadovoljstvo.
Prvi korak u radu na svom samopouzdanju je osvešćivanje pogrešnih uverenja. Evo nekih:
1. Neki ljudi su prosto nesigurni
Ne postoji nesigurna osoba. Etiketiranje sebe kao nesigurne osobe je u isto vreme potpuno netačno i samodestruktivno. Neophodno je tu generalizaciju učiniti specifičnom, jer je nemoguće biti nesiguran baš u vezi svega. Npr. možda ste anksiozni kad upoznajete nove ljude, ali ste potpuno sigurni u to da ste dobar vozač.
SPECIFIKUJTE TO U VEZI SA ČIM STE NESIGURNI I RADITE NA TOME.
2. Samopouzdani ljudi sa potpunom sigurnošću znaju da će uspeti u nečemu
Nikad se ne radi samo o tome da takvi ljudi pozitivno razmišljaju ili da imaju bolju sposobnost predviđanja budućnosti od anksioznih osoba. Ono što te ljude čini sigurnim je SPOSONOST DA SE NOSE SA NEIZVESNOŠĆU, VERUJU U TO DA ĆE SVE BITI U REDU, SIGURNI SU U TO DA ĆE BEZ OBZIRA NA TO ŠTA ĆE SE DESITI ZNATI KAKO DA SA TIM IZAĐU NA KRAJ.
Svoj strah od javnog nastupa sam pobedila onda kad sam prihvatila da ne moram da znam da li su ljudi koji me slušaju dobronamerni. Isto tako, verujem u to da ću se setiti pravih odgovora na pitanja koja mi se postave. Sigurna sam u to da ću “preživeti” čak i najgoreg sagovornika.
3. Moraš biti siguran u nešto pre nego što počneš da se baviš time.
Potpuno netačno. Ne možeš biti siguran da ćeš nešto uraditi dobro kad ga radiš prvi put. Ali možeš naučiti da se NOSIŠ SA NEIZVESNOŠĆU. Tek kasnije kad puno puta doživiš nešto kao što su izlasci sa nepoznatima ili javni nastup i kad si u tim okolnostima bio opušten, dolazi samopouzdanje. SAMOPOUZDANJE ČINI KONFORNA NEUTRALNOST UDRUŽENA SA ISKUSTVOM.
4. Samopouzdanje podrazumeva da uvek pozitivno razmišljaš
Biti pozitivan i uvek očekivati dobre rezultate je bitno, ali ono što je odlučujuće jeste prihvatiti da postoje razne nijanse sivog između crne i bele boje. Ono što mislimo je važno, ali mnogo je važnije KAKO SE OSEĆAMO. Misli ne proizvode uvek emocije, ponekad je potpuno suprotno – EMOCIJAMA MI PRIDAJEMO ZNAČENJE. Neophodno je prihvatiti negativne misli, pozabaviti se njima. Ne potiskivati ih. Npr, ako stalno razmišljamo u “ sve ili ništa “ modelu (uspeh –neuspeh, sreća-nesreća, dobar-loš), onda ne primećujemo sve ono što postoji između. A da bismo to primetili potrebno je razvijati svoju fleksibilnost, stalno obraćati pažnju na to što smo naučili iz nekog događaja.
Pozitivno razmišljanje je previše plitko i često vodi razočaranju.
Jednom sam držala neko predavanje i sva moja power point prezentacija je iz tehničkih razloga bila neizvodljiva. Uprkos tome predavanje sam doživela kao svoj uspeh. Zašto? Zato što sam, uprkos svemu ostala mirna i povezala se dobro sa ljudima. Predavanje je umesto sat vremena trajalo dva, ljudi su bili zainteresovani, postavljali mnoga pitanja. I naravno, na kraju sam se osećala prilično zadovoljno.
5. Da bi bio siguran u sebe, moraš živeti u ovom trenutku
Da tačno je da je ponekad neophodno da živimo u sadašnjosti. Ali ako to radimo stalno, gubimo onu divnu ljudsku sposobnost da planiramo unapred predviđajući posledice. Gubimo mogućnost promene i napretka. Čeka vas neki bitan događaj, predavanje pred velikim brojem ljudi ili sastanak sa osobom koja vam se mnogo dopada. Neophodno je da naučite da se opustite u vezi s tim da znate kakav će rezultat biti unapred. Da biste imali najbolju šansu BITNO JE DA OBLIKUJETE SVOJA OČEKIVANJA OKO TOGA KAKO ŽELITE DA SE OSEĆATE a ne oko toga šta će se desiti. Kao da je to uopšte moguće! Kad čujete da neko kaže .”Znao sam da će se to desiti”, ono što u stvari misle jeste da su izgradili očekivanja da može da se desi da im predavanje ne uspe ili da ih osoba koja im se dopada odbije. Očekivanja su jako bitna, kao što znamo iz placebo efekta. Zato je bitno da vežbate unapred kako želite da se osećate u datoj situaciji, da sebe zamišljate u datim okolnostima kao opuštenu osobu sigurnu u sebe kroz vežbe vizuelizacije ili hipnoze.
6.Nisko samopouzdanje se nasleđuje
Istina je da su ljudi prirodno u različitim situacijama, manje ili vise sigurni u sebe. Na isti način kao što neko ima talenat za nešto, ali ne za sve. Nekim ljudima je prosto prirodno dato da se osećaju sigurnim u sebe. SVI MOGU NAUČITI, RAZVITI SAMOPOUZDANJE. Neko samopouzdanje, npr.ono u socijalnim kontaktima je uslovljeno niskim raspoloženjem na koje opet utiče nivo serotonina. Ali ne postoji “sistem samopouzdanja” koji bi podrazumevao da neko mora zauvek biti sramežljiv, plašljiv u određenim životnim situacijama. Ono u šta je nauka potpuno sigurna danas je da se SAMOPOUZDANJE SE MOŽE NAUČITI. Otvorenost za nova učenja i iskustva je nešto što je preduslov toga. Kao što je i želja da se pokrenemo za nova iskustva i spremnost za sticanje znanja, pa čak i iz onih situacija u kojima nismo bili baš uspešni.
Da, tačno je da svi dolazimo na ovaj svet sa nekim prirodnim sposobnostima. Ali u isto vreme smo i “mašine za učenje”. Naš je um beskrajno prilagodljiv. Baš sada,u ovom trenutku sigurno postoji puno stvari koje znate da uradite, a nekad ste mislili da je to nemoguće.