Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Za iskren partnerski odnos su potrebni zrelost i hrabrost
“Jedino ste vi neudati od svih prijateljica? Ne gubite nadu jer nikad nije kasno za ljubav…”
Milanka ima 58 godina, razvedena je i živi sa dve odrasle ćerke, koje imaju 30 i 35 godina. Potražila je moju pomoć zbog osećanja krivice koje je muči. I velike sramote. Zaljubila se, „klecaju joj kolena“. Srećna je sa čovekom kojeg voli, ali vezu drži u tajnosti i ne dozvoljava sebi da u svemu što joj se dešava uživa. Zašto? Sramota ju je jer nije više mlada, sramota ju je jer su njene ćerke same, bez partnera, sramota ju je jer je tolike godine bila sama, a sad se pojavio neko ko je u njoj probudio emocije koje nikad nije imala, za koje je mislila da postoje samo u romanima i u filmovima.
Postoji li najbolje vreme za ljubav?
Sociološka i antropološka istraživanja odgovaraju na ovo pitanje objašnjavajući da se zaljubljujemo i odlučujemo za brak najčešće između 18. i 30.godine. Priroda je udesila da su žene tad najplodnije za ostvarivanje potomstva. Danas se ta granica značajno pomerila zbog toga što se i žene obrazuju i stiču karijeru, tek kasnije rađaju. Ali šta je sa emocijom, sa zadovoljavanjem potrebe za ljubavlju, potrebe za tim da pružimo i primimo ljubav ? Psihologija daje odgovor na to da NE POSTOJI NAJBOLJE VREME ZA LJUBAV. Pravi i iskren partnerski odnos zahteva veliku hrabrost. U partnerskom odnosu naši najveći strahovi i nesigurnosti izbijaju na površinu čineći gotovo nemogućim da se prepustimo drugoj osobi, da izgradimo odnos pun poverenja, u kojem ćemo se otvoriti i pokazati svoju ranjivost. U mladim godinama često nismo svesni , ni spremni za ovakav odnos. Ono što nam je potrebno u odnosu kad imamo 20 godina je potpuno drugačije od onoga što nam treba u tridesetim, pedesetim. Ili kasnije.
Suočavanje sa istinom
U dvadesetim godinama , kao da nismo spremni za suočavnja sa istinom. Ne vidimo, slepi smo. Fizičku privlačnost najčešće doživljavamo kao emociju. Nismo spremni da se suočimo sa svojim pravim strahovima , STRAHOM DA NISMO DOVOLJNO DOBRI I STRAHOM DA NEĆEMO BITI VOLJENI. Bez obzira na to koliko smo samopouzdani, uspešni u karijeri… svako ima ova dva straha. Kako se oni manifestuju u vašem životu? Kakve probleme su napravili u vašem partnerskom odnosu? Da li ćutite i izbegavate konflikt ili pobegnete?
Mladi brakovi često završavaju razvodom upravo zbog te površnosti partnera, zbog nesposobnosti da zarone duboko u svoj bol. Lepo je plivati na površini mirnog mora, opuštajuće . Ali šta kad se uzburka? Šta kad talasi postanu tako veliki da je nemoguće održati se na površini? Mnogi odluče da se iskrcaju, izađu na suvo. Nekad je dobro duboko zaroniti i u toj dubini pronaći skrivenu lepotu. Razumevanje ova dva straha i kod sebe i kod partnera je neophodno da biste ostvarili dobar odnos. Godine nam donose iskustvo i sigurnost, spremnost da se pozabavimo svojim bolom. Za to je potrebna hrabrost. To ne znači da se ne plašite, naprotiv TO ZNAČI DA SE PRESTRAVLJENI od svega , ali da ne odustajete.
Druga strana ljubavi
Milanka sa početka priče je imala hrabrosti da potraži pomoć i da se uhvati ukoštac sa svojim strahovima. Uronivši u nepoznato , upoznala je onu drugu stranu ljubavi za koju je mislila da ne postoji. Prihvatila je sebe iskreno , sa svim nedostacima i počela da kreira divan odnos sa novim partnerom,bez obzira na godine. Dala je svojim ćerkama najbolju moguću lekciju, a to je da NIKAD NIJE KASNO ZA LJUBAV. Bez obzira šta vam kažu roditelji, prijatelji, časopisi… što vam preporučuju da se udate/ oženite do 30. i imate decu do 35. jer ljubav vam se može desiti kad najmanje očekujete. NIKAD NIJE KASNO ZA LJUBAV čak i kad ste mnogo vremena potrošili na građenje karijere i niste imali vremena za ostvarivanje partnerske veze. Uvek postoji mogućnost da sretnete pravu osobu koja će imati razumevanje za vaš posao. NIKAD NIJE KASNO ZA LJUBAV, čak i kad ste jedina neudata od svih prijateljica i još uvek ne pristajete na manje. NIKAD NIJE KASNO ZA LJUBAV, čak i kad ste mnogo puta bili razočarani i ostali bez nade.
„Najlakše je voleti osobu koja je uvek pozitivna , pa i u najgorim situacijama. Osobu čija je snaga u spokoju i miru sa sobom, osobu koja je snažna za druge jer je to potrebno u tom trenutku. Osobu koja osvetljava kao mesečina, ne prži kao sunce. Osobu koja uvek vidi najboljeu ljudima , čak i kad vam se čini da ne zaslužuju da ih tako vidite. To je osoba koja uvek čini najbolje za one koje voli.“ –Oprah Winfrey
Nikad nije kasno da postanete ovakva osoba.