Vođenje računa o svojim potrebama je najveći dar koji sebi možemo pokloniti. Darivanje sebe dolazi u mnogim oblicima kojih često nismo ni svesni. Najčešće se radi o sitnicama na koje i ne obraćamo pažnju. Sad dok ovo pišem, često prekinem i naslonim se, pogledam kroz prozor u divan sunčan dan, protegnem se i duboko udahnem. Na kratko se relaksiram- izvodljiv poklon!

Osnova svakog ljudskog odnosa je komunikacija.To je jedna interakcija sastavljena od niza trenutaka. Kritičan momenat u toj interakciji je kad nam neko traži da nešto uradimo.To „traženje“ podrazumeva želje, htenja, potrebe, žudnju… Iskazuju se raznim načinima: dodirom, pogledom, izrazom lica, bojom i intezitetom glasa… verbalno ili neverbalno.

Verovatno ste ponekad zabrinuti, baš kao i većina ljudi. Da li ste se nakada zapitali da li je zabrinutost besmislena i koliko vam koristi u životu, a koliko vas ometa?
Predpostavlja se da oblik ponašanja koji je toliko raširen i čest među ljudima širom sveta ima neku evolucionu vrednost ili se ne bi toliko ljudi brinulo.

Svaki put kad odem na plažu ili bazen primetim sledeće:postoje dva tipa ljudi -oni koji su ponosni na svoje telo i oni koji nisu. Ovi prvi šetaju samopouzdano gledajući nas u oči i skoro nas izazivaju pogledom, oblače najminimalnije kupaće kostime i ubiraju plodove bavljenja svojim telom u vidu naših zadivljenih pogleda.

Kad počnete da se bavite svojim strahom, anksioznoću, paničnim napadom,  prvo što treba da uradite je da EMOCIONALNO RAZUMETE SEBE – razumite svoja osećanja, povežite se sa njima. Dok ne shvatite čemu služe i zašto ih koristite, nećete ih prevazići.

Skoro svkog dana imam poziv od neke osobe koja za sebe tvrdi da je depresivna.I traži pomoć. Evo priče o Ani. Ona je lepa žena, trideset i neka godina, u vezi sa muškarcem koja je ne zadovoljava, osrednje je uspešna u poslu kojim se bavi. Prosečna neudata žena sa ovih prostora. Pozvala me je u stanju prilično lošeg raspolženja. Njena patnja dugo traje i vremenom je sve veća. Ranije je imala faze sreće, ali u poslednje dve godine preovlađuju tuga, strah, krivica, čak i očaj. Da … razmišljala je i o samoubistvu.