Koliko god zvučalo neverovatno, anksioznost je nekad i pozitivna, jer nas tera na akciju. Prosto, pritisak koji osećamo postaje toliko jak da više ne možemo da izdržimo i počinjemo da tražimo način da izađemo iz situacija koje nam nisu prijatne.

Ljudi su uopšteno, skloni tome da “otaljavaju” ili odlažu obaveze. Kad se one nagomilaju toliko da postane nemoguće izboriti se sa njima, počnemo da strepimo, da se brinemo, neki čak razviju i napade panike. Tako dođemo do trenutka kad moramo nešto da preduzmemo, inače se ceo naš način života dovodi u pitanje.

Danas analitičari vole to da upoređuju sa padom kompjuterskog sistema. Kad vam je kompjuter pun raznih potrebnih i nepotrebnih informacija, virusa, spamova, prvo dobijate obaveštenja da vam je kompjuter pod rizikom.

Ukoliko ništa ne preduzmete, dolazi do “pucanja” sistema i ne možete više da ga koristite. Šta tada uradite? Potražite nekog stručnjaka za kompjuter i odnesete ga na popravku. Dobijete ga nazad za par dana “kao novog”.
Kad počnete da “pucate”, ako nećete ili niste u mogućnosti da potražite stručnjaka, možete da primenite strategiju POJEDI TU ŽABU. Ko se bavio sobom verovatno je čuo za tu knjigu B.Trejsija. Originalno, to je strategija koju je opisao još Mark Tven kao jednu od osobina Toma Sojera. O čemu se radi? Svakog dana imamo mnoštvo obaveza od kojih su nam neke prijatne, a neke ne. Uvedite praksu da prvo obavljate neprijatne, teže stvari, tako da vam ostatak dana prođe u što lepšem raspoloženju. Na taj način smanjujete pritisak i konstantnu napetost koju svi imamo kad znamo da moramo da se bavimo nečim neprijatnim.
Druga jednostavna strategija zove se VEŽBAJ SIMPTOM. Izazivajte namerno ono što vas pravi anksioznim. Pravite se da imate napad. Radeći to, shvatate da imate kontrolu nad situacijom i samim simptomom i osećate se malo glupavo zbog toga. Kad se pretvarate, vidte šta zaista ljudi oko vas misle kad imate napad anksioznosti. A počinjete da shvatate i da ste vi taj koji ima kontrolu nad svojim mislima, koje su u stavri odgovorne za to što vam se dešava. Kad osvestite da imate kontrolu, onda vam je jasno da VI možete i da prekinete napad u situaciji kad se javi nenajavljena. SASTANAK SA SAMIM SOBOM je sledeća strategija. Kad vas kritika previše obuzme, kad vam se sve što radite čini lošim, kad ne verujete u sebe i svoje sposobnosti, kad vas misli tipa “Ja sam loš; ništa ne vredim; svi su bolji od mene; mene niko ne voli; nikad neću savladati ovaj zadatak…”, previše obuzmu
zapišite to na papir. Pripremite se za razgovor, skupljajte podatke i zakažite sastanak kao sa Upravnim odborom, gde ste VI predsedavajući.

Šta rade u nekoj firmi kad imaju problem? Sakupe nekoliko zaposlenih i traže različita rešenja. Tako i vi– pokušajte da situaciju u kojoj ste pogledate sa raznih strana. Zapitajte se šta bi uradio neko kome se divite?

Pripremite se i izložite sebi sva pitanja na koje nemate odgovor, skupljajte ih i onda jednom u nedeljno, ili po potrebi, odredite vreme kad ćete se pozabaviti time.
EMOCIONALNA PRISUTNOST je još jedna strategija koju možete da pokušate sami. Nemogućnost da promenimo stanje u kom se nalazimo izaziva strah. Npr. kad se tresemo, što je potpuno prirodno kad se plašimo, mislimo da nešto nije u redu sa našim telom, pa još više povećavamo svoj primarni strah. Mnogi ljudi nisu svesni šta je njihovo prirodno, uobičajeno stanje. Kad postanu svesni da mogu da zamene neko raspoloženje drugim, osećaju se oslobođenim. Shvataju da je kontrola u njihovim rukama.

U radu sa koučem to se vežba, a nekad možete i sami. Pokušajte da prizovete neko prijatno sećanje i da se na njega fokusirate, umesto na to što izaziva strah. U NLP (Neuro-lingivstičko programiranje) idu toliko daleko da vas zamole da bukvalno vizuelizujete tu neprijatnu emociju i da je izbacite, a da na njeno mesto postavite neko prijatno sećanje i da to vežbate.

Najbitnije od svega je da znate da anksioznot nije bolest, već poremećaj. Radom na njoj, lako se rešava. Ništa nećete postići jednim razgovorom sa stručnjakom, ili bavljenjem sa njom onda kad doživite napad. Uvek imajte na umu da se ona nije razvila odjednom, mada vam se uglavnom tako čini. Bilo je potrebno vreme da se pojavi, a isto tako je potrebna i upornost i strpljenje da se prevaziđe.