KUDA VODI KAŽNJAVANJE PARTNERA?

Dobar partnerski odnos se ne dešava sam po sebi, već se ljubaznost, saosećajnost i empatija vremenom grade. I to svakog dana. Baš i kao kod postizanja dobre fizičke forme ili učenja stranog jezika, neophodna je stalna vežba. Onda je napredak  izvestan.
Lazar i Milena su pet godina u braku, još uvek nemaju decu, ali je to u planu. Rade zajedno u porodičnoj firmi i jako su uspešni u poslu.  Sjajno se nadopunjuju, ali  imaju potpuno različite stavove o načinima vođenja firme. U situacijama kad se njihovi argumenti oko posla razlikuju, često dolazi i do svađe koja zna da se završi uvredama i povlačenjem od strane Lazara.  On nije u stanju da iskontroliše svoj bes, kaže često i ono što ne misli i time još više povređuje Milenu. Ona se onda oseća sve nesigurnijom u tom odnosu, gubi svoju poziciju i iz te tačke straha razvija ljubomoru kojom opet još više urušava njihov odnos.
KAD SMO UZNEMIRENI U VEZI SA NAŠIM PARTNERSKIM ODNOSOM, TO UVEK DOLAZI IZ POZICIJE STRAHA- straha da se nešto neće odvijati po planu. Onda reagujemo tako što pokušavamo da povratimo kontrolu nad situacijom. A jedan od najčešćih načina u isto vreme i najštetnijih jeste kažnjavanje partnera.

Strategija nagrađivanja i nivo nepoverenja

Kad počnete da kažnjavate partnera, kreirate dubok nivo nepoverenja. U svakom kažnjavanju je prisutan samo bol i zanemarivanje, nema ni trunke ljubavi. Svako se u toj situaciji oseća da ga još manje razumeju i da je još usamljeniji. Čak i kad partneri ostanu u takvom odnosu, dolazi do još veće psihološke, spiritualne i emocionalne podeljenosti, jer onaj  ko je povređen postavlja „zid“ u odnosu, da bi se zaštitio od još većeg bola.  Šta je alternativa tom kažnjavanju? Kako da pokažeš svoje razočaranje i osiguraš da će i partner nešto naučiti iz tog iskustva ? Odgovor je u strategiji  NAGRAĐIVANJA koja je preuzeta iz razvojne psihologije.

Od kažnjavanja do ljubavi

Startegija je slična načinu na koji se deca „navikavaju na nošu“. Oni koji su roditelji znaju kako to izgleda. Da li kažnjavate svoje dete kad ne učini ono što se od njega očekuje? Ili ga pohvalite i nagradite kad uradi pravu stvar? Česta je nagrada  i za sam pokušaj koji možda i nije završio uspešno. Kad bi čekali da se desi savršen ishod, dugo bi se načekali. Zato često i samu nameru nagradimo. Neophodno je da otvorimo oči  i prihvatimo da uvek postoji i drugačiji pristup problemu.
Lazar i Milena su često jedno drugo kažnjavali, iako su se u osnovi strasno voleli i poštovali. Nećemo sad ulaziti u razloge takvih ponašanja  koji vuku poreklo iz njihovih primarnih porodica. Ono što je za njih bitno jeste da prepoznaju i pohvale kvalitete drugog, da se usklade i nadopunjuju.  Lazaru je bitno da primeti da ga Milena poštuje i da svaki njen komentar ne doživljava kao kritiku. Da zna da ona svoje potrebe (sigurnost, raznovrsnost, značajnost, ljubav i povezanost, rast i doprinos drugima) zadovoljava u odnosu sa njim, a ne u svojoj primarnoj porodici za koju je ostala jako vezana. Mileni je potrebno da primeti da joj se Lazar divi i kao ženi i kao partneru, da se oseti sigurnom i da veruje u to da ona zaista može pružiti Lazaru sve što mu je potrebno. Da veruje u to da je on može učiniti srećnom.

Kako žena postaje muškarac?

Žene su izrazito senzitivna bića, osećaju sve i to stalno. Kad biramo put kojim ćemo ojačati naš odnos, to nikako ne znači da ćemo potisnuti emocije koje se javljaju kad nas partner uznemiri. Neophodno je da osećamo da smemo da kažemo, iskreno, sve što nas muči i tišti. Najbolje je to reći u trenutku kad smo u dobrom stanju, izneti naše misli i emocije bez optuživanja i izmišljanja priča. Slušati sa potpunim saosećanjem, sa jednim jedinim ciljem, da učinimo da se partner oseti  bitnim, da ga razumemo i da nam je stalo do njega.
Takav odnos ne znači samo olakšavanje komunikacije, podrazumeva i održavanje POLARITETA, muške i ženske energije u balansu. Jedino takav izbalansiran odnos opstaje. Kad žena počne da kažnjava, ona gubi svoju ženstvenost i postaje muškarac. Kad muškarac tome podleže, gubi svoju muževnost, postaje ženstveniji. NESTAJE POLARNOST.  Zato se Lazar stalno buni, ne odustaje od svoje muževnosti. Naprotiv, jača je na negativan način, kroz veću agresivnost. Kad muškarac počne da kažnjava, žena podiže zidove, povlači se, traži drugo mesto gde će zadovoljiti svoje primarne potrebe (Milena je to uradila sa svojom primarnom porodicom) . Počinje da kritikuje i razvija svoju muževnost. I opet NESTAJE POLARNOST.

Muške i ženske emocije

Bitno je da razumemo da žena u sve što radi unosi emociju. Pamtimo detalje i oni su povezani sa emocijom, održavaju neizbrisive tragove u našoj memoriji. Tako Milena uvek primeti zgodnu ženu u njihovoj blizini i odmah pomisli da je primetio i Lazar . Odmah se oneraspoloži, a Lazar to tumači na drugačiji način. Kad mu kasnije prebaci da ju je gledao, on se i ne seća ko je bio u njihovoj blizini. Samo se seća da je ona bila neraspoložena i opet se pita šta je loše uradio.
Kad mi napadamo muškarca u vezi sa nečim iz prošlosti, on gotovo i da se ne seća o čemu pričamo. Muškarac ne unosi emociju u sve što se dešava. To ne znači da mu nije stalo. Naprotiv, sve to iz prošlosti za njega je gotova stvar i više ne postoji.  Za nas žene, nikad ništa nije završeno, uvek sve može da se “zakrpi” i osnaži. Nekad je razgovor na tu temu  način da  tu neku negativnu emociju koju smo doživele izbacimo iz organizma. Da ojačamo i osetimo se sigurnom.
Jako je bitno da se jedno prema drugom odnosimo sa saosećanjem i ljubaznošću. Da primetimo kad počinjemo da kažnjavamo, da to pretvorimo u nešto što će našu vezu ojačati. Na nama je izbor- da kažnjavamo ( sebe i partnera) i kreiramo nepoverenje i gubitak bliskosti ili da našu vezu jačamo i ostvarimo još bolje odnose.