SEDAM TIPOVA LOŠIH MAJKI

Duboko verujem u to da su svi ljudi dobri i da ih samo posebne okolnosti nateraju da pokažu i svoju drugu stranu. Verujem da smo ono što osećamo u skladu sa našom realnošću i ponašamo se u skladu sa onim kako je tumačimo. Na naša uverenja značajno utiče odnos sa našom majkom u najranijem periodu života.
Svako od nas ima majku i bez obzira na tu zajedničku činjenicu, postoje mnoge različitosti među nama, baš kao što postoje i različite majke. Baveći se psihologijom toliko godina uočila sam različitosti u tom naizgled sličnom odnosu koji svi imamo sa majkama.
Kakva je bila vaša majka? Da li vas je kritikovala, ignorisala ili podržavala? Da li ste znali šta od nje možete da očekujete? Kakva je danas kad ste odrasla osoba?

Nekoliko tipova loših majki:

Dismisivna- majka koja ignoriše

Ana mi je pričala o tome kako ju je majka uvek ignorisala. Kad god bi uradila nešto za šta je bila sigurna da će majku učiniti ponosnom na nju, mama bi se ponašala kao da to nema baš nikakvog značaja, da nije vredno pomena. Tako je Ana odrasla u osobu koja stalno sumnja u svoje emocionalne potrebe. Oseća da nije vredna pažnje, nema samopoštovanje, stalno teži prihvatanju i ljubavi u odnosima sa drugim ljudima. Majka nikad na nju nije obraćala pažnju. Imala je utisak da je nikad ne sluša. Pitala bi je da li je gladna. I ako bi Ana rekla da nije, ona bi svejedno postavila sto za ručak. Pitala bi je za njene planove za vikend, a onda bi je ona organizovala. Kad su išle u kupovinu pitala bi je šta joj se sviđa, a onda bi joj kupila ono što se sviđalo njoj. Najgore od svega je bilo što je nikad nije pitala kako se oseća i šta misli o nečemu.
Ljudska bića su biološki preodređena da traže bliskost sa majkama i kad imaju ovakve mame, često se njihova potreba još više pojačava.
Ana je zbog toga razvila vrlo ZAHTEVAN OBRAZAC PONAŠANJA koji je prenela i na odnose sa partnerima. Zašto me ne voliš? Zašto me ignorišeš? To preterano traženje pažnje do stalno je dovodilo do toga da je partneri ostavljaju. I oni se povlače, baš kao što je to radila i mama. Ostavljajući je da se oseća potpuno nebitnom. Pokušavajući da popravi taj odnos, bila je najbolji đak. Mislila je da će je onda mama sigurno voleti. Sad je najbolja moguća devojka na svetu- sve čini za partnera, a on je na kraju ostavi.

Kontrolišuća

Ovakva majka je vrlo slična dismisivnoj. I ona upravlja životima svoje dece ne verujući u njihove izbore. Većina ovakvih ponašanja je opravdana rečima „To je za tvoje dobro“. A poruka je ista: “Ti nisi vredna pomena, ništa ne znaš, ne može ti se verovati”.

Nedostupna majka

Mina je odrasla uz majku koja nije pokazivala emocije, nije je grlila ili mazila. „Ona nije zla, ali nikad nismo bile emotivno povezane, čak ni danas.“ Kad su se roditelji razveli u njenoj četvrtoj godini, ostala je s mamom. U njenoj osmoj, ona je odlučila da je otac ipak pravi roditelj za nju. A on je u međuvremenu stvorio novu porodicu u koju se ona teško uklopila. „Ni dan danas mi nije jasno zašto mama nije želela da bude uz mene. Stalno sam osećala prazninu koju je jedino ona mogla da popuni.“
Ovakve majke ostavljaju decu emocionalno gladnim. Često pronađu nekog drugog: baku, ujaka, tetku…sa kojim će da se povežu, ali to samo delimično zaleči ranu.
Deca takvih majki često postaju vrlo nametljive odrasle osobe u odnosima sa svim ljudima. Stalno im je potrebno da ih uveravate u vaše emocije, prijateljstvo… što često vodi ka tome da ih mnogi izbegavaju, pa ostaju sami.

Majke koje se takmiče sa ćerkama

Nikad ne priznaju svojim ćerkama da su u nečemu uspešnije od njih, ali se trude da to ne pokazuju u javnosti. Jelenina majka ju je uvek „ocrnjivala“ na najgori mogući način, bila je uvek hiperkritična. Kad je pobedila na republičkom takmičenju rekla joj je kako je glupo potrošila vreme na to i da od toga neće imati nikakve koristi. Govorila joj je da ne treba da se mnogo oslanja na svog oca i trudila se na razne načine da je odvoji od njega (što joj je tek danas jasno). Tako je ona imala svu njegovu pažnju. Ovakvim ponašanjem majka ne samo da kreira život deteta, već diktira i kako da ga razume. Jelena nije bila odgovarajući protivnik ovakvoj „majci kraljici“. Stalno je osećala veliki bol i odgovornost što nikako ne uspeva bilo šta da uradi kako treba. Uverena potpuno u to da je nesposobna, sa stalnim osećanjem krivice i sramote.

Majka na koju se ne možete osloniti-nepouzdana

Elena nikad nije znala koja će se majka pojaviti, „dobra“ ili „loša“. „Jednog dana me je najžešće kritikovala i kažnjavala, a sutra hvalila i grlila. “Tek kad sam odrasla shvatila sam da su njeni osmesi uvek bili pred drugim ljudima. Nikad nisam znala šta da očekujem. Stalno sam mislila da sam ja odgovorna za njeno ponašanje. Sad znam da se ponašala onako kako je htela, a da ni na trenutak nije pomislila na mene. Još uvek čujem njen glas u glavi, naročito kad sam u krizi“.

Narcisoidna majka

Svoju ćerku doživljava kao produžetak sebe, ako je uopšte doživljava. Potpuno je nesposobna za bilo kakvu empatiju ali je vrlo zabrinuta za to kako će ih drugi videti i šta će o njima misliti. Odnos sa ćerkom je vrlo izveštačen, ali ona to nikad ne bi priznala. Fokusirana je na sebe i na svoje potrebe. Ovakve majke spolja izgledaju savršeno. Uvek su nasmejane, kuće im blistaju, možda imaju zavidne karijere, sve sa ciljem da svoje ćerke još više zbune. Ćerke kao da su u ulozi Pepeljuge.

Majke koje izokreću uloge

One dozvole da ćerke čak i u najrnijem uzrastu budu one koje brinu i o majci, čak i o porodici. Nekad se to dešava kad je puno dece u porodici, pa majke ne mogu da brinu o svima. Najstarija postaje “druga mama”. Draganina majka je u svojoj 29.godini imala četvoro dece, bili su siromašni i nikakvu podršku nije imala ni od oca koji je puno radio da bi ih othranio, a ni od svoje primarne porodice. “Ja sam bila najstarija i već sa 6 godina sam vodila računa o svojoj mlađoj braći i sestri. Znala sam da pripremim obroke za sve, da čistim i perem. Zvala me je svojim osloncem, ali uvek sam osećala kako više pažnje pruža mlađoj braći i sestri. Sad se prema meni ponaša kao prema drugarici, često me kritikuje.“ Slično odrastaju i ćerke čije su majke alkoholičari ili mentalno obolele, depresivne.
Odnos koji majke ostvare sa svojom decom u najranijem periodu života, značajno utiče na to kakve će ličnosti deca postati. Ćerke ovakvih majki, neretko postanu iste kao njihove majke. Mnoge počnu da ih razumeju u svom odraslom dobu i prestanu da im zameraju. Neke ćerke postanu njihove sušte suprotnosti kad dobiju svoje ćerke, znajući kako su se osećale kad su bile male. Kroz rad sa stručnjakom ovaj se odnos prevazilazi i omogućava ćerkama koje nisu voljene od strane svojih majki da se pomire sa majkama, prihvate ih i razviju se u zrele i ispunjene odrasle osobe.