KLIJENT PRIČA, TERAPEUT GA SLUŠA. DA LI JE BAŠ TAKO?

Zamislite da ste doživeli brodolom na otvorenom moru. Jedva izdržavate, poslednje atome snage trošite da se održite na površini. U tom trenutku dolazi spasilački brod i baca vam pojas za spasavanje. Tim činom prestaje njegova odgovornost i počinje vaša: VI STE TAJ KOJI MORA NAVUĆI POJAS ZA SPASAVANJE.
Milan me je pozvao i potražio moju stručnu pomoć u vezi sa anksioznim napadima. Traju već duže vreme, osam godina, promenljivog su inteziteta. Više puta se obraćao za stručnu pomoć, ali se sve svodilo na farmakoterapiju. Simptomi bi nestajali posle nekog vremena, prestao bi da pije lekove. Uskoro bi se sve opet ponovilo.
Pitala sam ga šta je on lično uradio da bi smanjio svoju anksioznost. „Pio sam lekove i prestajao sam kad bi mi bilo bolje.“ To je najčešći scenario koji srećem kod mojih klijenata.
PSIHOLOZI i PSIHOTERAPEUTI  MOGU POMOĆI SAMO ONIMA KOJI POMAŽU SEBI
Neki klijenti prihvate duboko pasivnu ulogu u svojim životima, čekaju da im se stvari dese ili da ih neko drugi obavi za njih. Savetovanje ili psihoterapija ne funkcioniše na takav način. MI RADIMO SA KLIJENTIMA, A NE NA NJIMA.

Preduslovi za uspeh

Ideje o tome kako funkcioniše stručna psihološka pomoć  najčešće potiču iz filmova. Tu je psihoterapija prikazana kao beskonačni razgovor- klijent priča, a mi ga samo slušamo. Beskonačno intelektualno ili emocionalno istraživanje bez ikakvog praktičnog napretka. Naročito se susrećem sa pogrešnom predstavom o hipnoterapiji jer gotovo svaki klijent ima očekivanja da će posle 1-2 hipnoterapije izaći iz moje kancelarije kao nova osoba!?
Ta duboko ukorenjena pasivnost često je posledica  NAUČENE BESPOMOĆNOSTI. Kontinuirani niz neuspeha iz prošlosti vodi ka osećaju „da se ništa ne može uraditi, da je potrebno neko čudo.“ Da bi terapija ili savetovanje uspeli, neophodno je da klijent preuzme svoj deo odgovornosti, da NAVUČE  SAM ONAJ POJAS ZA SPASAVANJE I PRATI INSTRUKCIJE. Bilo kakva vrsta magičnog razmišljanja je najveća prepreka u terapeutskom radu.

Psihoterapijski ili hipnotički potencijal

Do takvog magičnog razmišljanja dolazi kad klijent pretpostavi da će sam njegov dolazak na terapiju biti dovoljan, da ćemo mu „čarobnim štapićem“pomoći da se oporavi i živi „srećno do kraja života“. Zato je važno naglasiti:

1. Prava promena se dešava unutar vas i za nju je potrebno da sa terapeutom radite zajedno kao tim. To znači da i vi imate svoj deo zadatka.
2. Postoji mnogo stvari oko kojih vam terapeut može pomoći. Neophpdno je da mu to dozvolite. Često za to koristim analogiju: kad sam učila da sviram gitaru, imala sam divnog profesora. Ali ja sam bila ta koja je nosila gitaru na časove, pažljivo slušala i vežbala.
3. Podsetite se svojih sposobnosti. Bez obzira na to o kojoj se vrsti terapije radi ili koje se tehnike koriste, vaš psihoterapijski ili hipnotički potencijal je bitan. Za buđenje klijentove radoznalosti često dajem domaće zadatke i budim u njima želju da aktivno učestvuju u promeni.

Kad sam Milana upitala šta je to što on može da učini, palo mu je na pamet veliki broj ideja, počevši od jednostavnog prestanka izbegavanja situacija koje ga čine anksioznim, do organizovanja nekih proslava, što privatnih, što na poslu (imao je strah od javnog nastupa i izbegavao da se pojavljuje i učestvuje na svim mestima na kojima je bilo više od par njemu poznatih osoba). Na njegovo pitanje sa početka našeg rada „Da li mi dajete neku garanciju da će ovo uspeti?“ sam je odgovorio. „GARANCIJA JE U MENI.“
Dr.Milton Erikson jednom je rekao:„Ono što vaš klijent uradi ili nauči mora poteći od njega. Ne postoji ništa što ga na silu možete naterati da uradi.“