Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, iza sedam mora i gora, živeo je jedan vrlo cenjeni i poštovani psiholog. Jednog dana je rešio da sprovede istraživanje o roditeljstvu. Posle mnogo pročitanih knjiga, razgovora sa stotinama roditelja i ogromnim iskustvom, ali i praktičnim i teoretskim znanjem, počeo je da razmišlja o tome kako da sve to prenese na druge.
On sam nije bio roditelj. Ali je imao lično iskustvo odrastastanja i sećanja na detinjstvo. Radeći godinama kao psiholog osećao je da tačno zna pravila po kojima treba podizati i vaspitavati decu. Kad god bi video neku decu u javnosti koja se ponašaju „razmaženo i histerično“, zavrteo bi glavom, zagledao se u svoju šoljicu kafe i pomislio: “Da su im samo roditelji na pravi način objasnili razliku između dobrog i lošeg ponašanja!“

Osećaj krivice

Osećao je da “tačno zna da kaže i uradi pravu stvar u pravom trenutku“. Mislio je da je otkrio formulu perfektnog roditeljstva i da bi sva deca odgajana i vaspitavana po njegovim preporukama, postala divna, inteligentna, srećna ljudska bića.
Počeo je da organizuje radionice na kojima je obučavao roditelje o tome kako da podignu i vaspitaju svoju decu. Nazvao ih je 10 RODITELJSKIH ZAPOVESTI i pomogao mnogima koji se nisu baš najbolje snalazili oko toga šta i kako da urade.
Pomogao im je da smanje osećanje krivice koje je najčešći pratilac svakog roditelja, u skladu sa izrekom: “Ako želiš da saznaš kako izgleda pravo i potpuno osećanje krivice, postani roditelj.“
Jednog dana se i taj čovek zaljubio i oženio. Kako to obično biva, uskoro su stigle i BEBE. I te bebe su vrlo brzo prestale da budu bebe, postale su DECA. Tada je shvatio da u svoju popularnu radionicu treba da unese promene.
Nazvao ju je: 5 SUGESTIJA ZA RODITELJE.

Pokazivanje emocija

Kako je vreme prolazilo, na svoje iznenađenje, shvatio je da njegova deca nisu baš uvek sigurna u ispravnost onoga što im on i njegova žena govore. Ponekad bi izgubio „živce“ i osećao se potpuno nesposobnim da uradi pravu stvar u datoj situaciji. Šta god bi uradio ili rekao, ta su deca ipak, ponekad bila i ljuta i tužna, arogantna, nevaljala…
Živeći u nepodnošljivoj realnosti roditeljstva, u vreme kad su njegova deca postala tinejdžeri opet je promenio naziv svoje radionice.
Nazvao ju je: 3 PRIVREMENA SAVETA ZA RODITELJE -OD RODITELJA.
Jedini savet za koji je potpuno bio siguran da je tačan , jeste:
VOLITE SVOJU DECU, KAKVA GOD DA SU, I STALNO IM TO POKAZUJTE.