Tvorac Pozitivne psihologije Martin Selidgman i njegov kolega Ed Diener su poznati po dugotrajnim eksperimentima koje su radili u vezi sa ispitivanjem sreće i osećanja ispunjenosti u životu. Pokazalo se da je samo jedna karakteristika bila zajednička svim ispitanicima. Istovremeno je bila ocenjena i kao najbitnija- najviše je uticala na osećanje sreće.To je JAKA POVEZANOST SA PORODICOM I PRIJATELJIMA I POSVEĆENOST PROVOĐENJU VREMENA SA NJIMA.
LJUBAV JE BITNA,BITNIJA OD SVEGA OSTALOG NA SVETU. TAČKA.
Da bismo voleli iskreno i potpuno potrebno nam je i POVERENJE.
Najčešće mi se obraćaju za pomoć partneri kad je njihov odnos narušen do te mere da među njima više nema poverenja. Kad se izgubi poverenje gubi se i ljubav. Radeći na ponovnom uspostavljanju poverenja vraća se i ljubav. Sa sigurnošću mogu reći da je taj odnos ponovo uspostavljen, jači od onog prvobitnog.

Prema J.Gottmanu, poverenje u braku počiva na sledećim pitanjima:
-Da li ćeš obratiti pažnju na mene kad sam uznemiren/na?
-Da li ću ti biti na prvom mestu, ispred majke ili prijatelja?
-Da li ćeš stvarati za našu porodicu?
-Nećeš me prevariti i biti seksualno neveran/na

-Poštovaćeš me
-Pomagaćeš mi oko podizanja i vaspitavanja dece
Nedostatak empatije, brige i zanemarivanje partnera mogu loše uticati na vezu isto kao i seksualna prevara, kockanje ili korišćenje alkohola i drugih opijata.
ZAŠTO JE POVERENJE TOLIKO BITNO za odnos među partnerima?

Zato što ono STVARA SIGURNOST I IZVESNOST u odnosima. Kad imamo poverenje u partnera, imamo pozitivan odnos prema svemu što on radi, čak i kad su njegove akcije pod znakom pitanja.

Pre nekog vremena, Marina mi se obratila za pomoćpošto je počela da gubi poverenje u supruga. Imali su privatnu firmu čiji je on bio vlasnik, a ona direktor-odgovorno lice. U suštini, Bogdan je bio sve, a ovo je bila zakonska forma. I kako živimo u zemlji kakva jeste i u vremenima kakava jesu, Marina je potpisala dokument koji je lično nju teretio pred zakonom. Protiv nje je pokrenut krivični postupak. Do tog trenutka, ona nije uopšte sumnjala u Bogdanove poslove i namere. Kad se našla u situaciji da pred zakonom odgovara zbog nekih njegovih dela, počela je da se preispituje. Nikad do tad se nije osećala zapostavljenom, nepoštovanom, usamljenom. Ali, tada je počela da razmišlja o tome šta on radi na svojim poslovnim putovanjima, da li zaista dva puta nedeljno igra fudbal sa drugovima… Počele su da se javljaju sumnje. Pričala je sa svojim drugaricama koje su skoro sve imale negativna iskustva. Jednu je muž varao, druga je izdržavala celu porodicu, treća je varala muža… I u nekim svojim razmišljanjima, došla je do zaključka da je i njen Bogdan isti kao i “svi drugi muškarci”- zašto bi on bio različit? Počela je da sumnja u to da je u vezi sa svojom sekretaricom i da je krivična prijava idealan način da se ona skloni sa njegovog puta  ,da će ona da “završi u zatvoru, a oni u braku”.
Bilo joj je teže to što je izgubila poverenje u njega i što je mislila da će da se razvedu, nego sama opasnost od odlaska u zatvor. Osećala se namagarčenom, iskorišćenom,naivnom. Jednom rečju GLUPOM.

U celoj toj priči,gledano sa strane,nije bilo objektivnih pokazatelja Bogdanove zle namere. Ali,ako ste pod stalnim uticajem sredine i takvih razmišljanja, sve počinje da izgleda vrlo verovatno.Trajalo je to sve par meseci. Marina je bila pod strašnim pritiskom, počela je da sumnja i u mene. Ja sam bila jedina koja je ukazivala na Bogdanove kvalitete- to sam videla kao jedinu šansu da se ona oporavi. Kad bi vratila poverenje u njega, vratila bi i sebi samopoštovanje.
Posle par meseci pravne bitke, Bogdan je uspeo da krivičnu prijavu protiv Ane poništi. Pokazalo se da je sve bio samo još jedan pravni promašaj, greška.
Da bi joj pokazao svu svoju ljubav, pristao je i na “MARATONSKU SEDNICU”. To je jedan od načina na koji radim sa partnerima u krizi. Traje par sati i ne izlazimo dok ne postignemo neki rezultat, dogovor. Njima je zaista bio potreban samo mali podsticaj. Marina je povratila svoje poverenje u Bogdana, on svoje u nju nikad nije ni izgubio. Naravno, ipak je tu osnovna bila LJUBAV.
Ne završi svaki moj rad sa klijentima kao HEPPY END. Završe mnogi. Ovaj kraj je bio jedan od najboljih na koje sam u svojoj karijeri uticala. Zbog takvih stvari volim svoj posao i uživam u njemu. Svaki put kad se susretnem sa nekim slučajem koji ne obećava,koji i mene opterećuje,setim se Marine i Bogdana. I pomislim kako SAMO

TREBA SVIMA DA POMOGNEM DA PRONAĐU LJUBAV I POVERENJE. Posle im više ništa ne treba.Ni meni.